Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Anegdote...

 
 
 

 

"Tata Vlado je bio oficir i obično bi mama Stana i on otišli u sarajevski Dom milicije, gde bi bio organizovan doček. Za to vreme brata i mene čuvala bi tetka. Ujutru bismo ispod jelke zatekli paketiće sa igračkama i slatkišima. Sećam se da su mi roditelji jedne nove godine uz paketić poklonili i autogram Đorđa Marjanovića, koji je pevao u Domu milicije. Na novogodišnjoj pozivnici je ćirilicom, krasnopisom napisao „Dragom Zdraku, za uspomenu, od Đorđa Marjanovića“. Kako sam se samo radovao."

"Na starom železničkom putu Sarajevo - Ploče - Metković, u selu Ramići, na obroncima Bjelašnice, imali smo imanje, gde se tata malo bavio poljoprivredom i držao košnice sa pčelama. Moja tadašnja devojka Elizabeta iz Rijeke, pokojni prijatelj Arči, njegova devojka i ja smo tu rešili da dočekamo novu godinu. Tata je napravio vikendicu, ušuškanu, sa kaminom i šankom, a mi smo organizovali švedski sto. Tačno u 23.10 sati smo se presvukli: devojke u večernje haljine, a mi u odela, sa kravatama. To je, inače, moje staro pravilo, da se lepo obučem za doček. Plesali smo, pričali, jeli, gledali program na televiziji u koji su se uključivali svi republički centri. Međutim, takav je sneg pao, baš kao za olimpijadu u Sarajevu nekoliko godina kasnije, tako da smo bili zavejani i tek trećeg dana su putari uspeli da raščiste sneg i probiju se do nas. Jedini koji je uspeo da nas nađe, bio je pijani komšija iz vikendice pored, kojem je bilo dosadno i jedva smo ga se ratosiljali."

 

"Dužnost umetnika je da vidi publiku. U Vršcu sam video čoveka koji je bo stvarno miran, i nisam znao da li me sluša ili ne. Na kraju mi je nekako nestao iz vida i pomislio sam: Bože, nije valjda, otišao jer mu je bilo dosadno. Ali, kasnije sam video da je stajao proed nekih mladih osoba i bio sam jako srećan. Pomerio se, nije želeo, da sedi, i tome je obradovalo. Nije foliranje, zaista mi je svako u publici bitan."

 

""Ti i ja" je moj prvi, a "Zavičaj" posljednji album. Taj prvi moj album bio je prvi koji je rađen u nekom samostalnom, "Jugotonovom" studiju. Kuriozitet je da je omot albuma bio rad danas čuvenog dizajnera svjetskog renomea, galeriste Dragana Stepanovića. On je danas glavni dizajner "Logiteca". Mislim da živi danas u Lozani, prešao je na makrobiotiku u ishrani, odbacio sve od sebe, ostavio zavičaj i otišao Dakle, nas dvojica smo u ono vrijeme konvertibilnog dinara napunili džepove i otišli u London, i napravili jedan divan omot za taj moj prvi album. Ideja je bila da se slikam s plavom i crnom djevojkom unutar LP-a. Ono što je bilo interesantno u tom slikanju, kad je Stepanović to radio, jeste da smo imali para, a nisu to bile neke skupe cijene modela koji su dolazili... i kad sam ga ja pozvao, drhtao mu je glas kad je vidio kako su lijepe djevojke ulazile u studio u Konvent gardenu. Crna riba koju je slikao zvala se Veli Kemp, i ona je dvije godine nakon tog snimanja postala mis svijeta. Joj, dobro smo izabrali."

 

"Upravo sam u Sheratonu, iako sam uvijek u Zagrebu spavao u jednom malom finom hotelu, sada sam prvi put odsjeo u Sheratonu da vidim kakav je hotel. U jednom trenutku na recepciji ugledam ženu u društvu direktora hotela. Oni su me shvatili kao svojevrsnu investiciju, slikali se sa mnom da bi se s time mogli poslije hvaliti. S druge strane, imaš dvatri radnika u hotelu, koji su tvoji pravi, iskreni fanovi i uvijek ti je draže popricati i slikati se s njima. Odnos prema takvim ljudima je poseban i mnogo drugaciji nego prema nekom tko je navikao da na te gleda kao na svoj posao."

 

"Jedno vreme sam, secam se, kao stari vojnik dok sam bio u Pozarevcu, u vojnickom klubu, citao mnogo.Ujutru, kada obavim neki posao koji imam, pocnem da citam novine koje su stizale.I danas volim da citam dobru stampu, gde god da sam, vlim da procitam i tamosnje novine, da se obavestim gde sam i sta se desava.A tada, u Pozarevcu, krenuo sam redom, celo leto, sve do 14.septembra, dok nisam izasao, citao sam klasike! E, tog vremena, da po ceo dan citam, zazelim se vrlo cesto.A mnogo je i knjiga koje sam nakupovao, a nikako da zavrsim..."

 

"Letos kada je Lari bio rodjendan, bili smo u nekom restoranu i Una je htela da se igra sa nekim decakom, a on je nesto bio "hoce-nece".I onda je ona njemu rekla: "Moj tata je Zdravko Colic!", a on njoj: "E, nije!", pa ona njemu: "E, jeste!" i tako.Onda je ona dosla do mene da me odvede do tog decaka.Kada sam se pojavio, nisam imao pojma sta joj je doslo da to kaze, samo vidim decka koji me gleda razogacenih ociju jer me je prepoznao. A Una ce: "Jesam li ti rekla da je moj tata Zdravko Colic?!"Eto, iskoristila je ona to...Ne znam kako se toga setila, ali eto...Smesna je to stvar... Mislim da ona nije time opterecena.Pre neki dan gledala je VH1 i videla grupu ABBA, pa me pita ko su oni.Ja onda pocnem da joj objasnjavam ko je ABBA, da je to poznata grupa...a ona me pita:"Tata, jesu li oni bili poznatiji od tebe?"E, onda moram da joj kazem:"Maco, pa oni su svetski poznati, ja sam poznat ovde jer sam odavde..."I tako, svasta pita, svasta.."

 

"Ziveli smo u Mazuranicevoj ulici broj 4 u centru Sarajeva,u staroj zgradi na trecem spratu-prica Zdravko Colic.-Moga oca,oficira I njegovu porodicu,odnosno mene I mamu,kao familiju iz Hercegovine ubacili su u stan porodice Samardzic u Sarajevu,sto je bila vrlo cesta pojava tih godina.Zato nas Samardzici I nisu nikako voleli.Imali smo dve velike sobe,a dugacak hodnik,kupatilo I toalet smo delili sa njima.Ali posto sam ja bio veoma mali I sladak,kada bih dosao ispred vrata sobe komsinice Samardzic I rekao:”Dopodja,dopodja,otori vrata,susa jadijo”,ona nije mogla da mi odoli I pustala me je unutra.Ja sam bio zanesen zvukom koji je dolazio iz kutije I cuceci onako mali pokatkad prislanjao uho na kutiju verujuci da se svi ti zvuci unutra desavaju."

 

"Mama bi me svaki put lepo obukla kada bi me pustala napolje I to obicno u neke bele pantalonice I bele cipelice.Ali,posto sam se ja druzio sa starijima od sebe,jer male raje nije bilo,oni bi me uvek gurali I ja sam zavrsavao u zbunju pored Miljacke.Dolazio sam redovno prljav kuci I stara me je grdil,a ponekad sam dobijao batine jer joj je bilo dojadilo da me stalno presvlaci.Onda mi je moj pragmaticni otac rekao:”Kad te oni gurnu,uzmi kamen pa ih gadjaj”.Tako sam I uradio,a posto sam bio “brz kao strela”,pobegao bih I niko mi nije mogao nista.Od tada su me vise postovali."

 

"Sandra i ja vjenčali smo se u NS, 1. svibnja 2001. godine. Obavili smo ti u imntimnom krugu prijatelja i kumova. Naša matičarka također se prezivala Čolić. Jadna žena, mislila je da je snima skrivena kamera, sumnjičavo me gledala cijelo vrijeme i tek kad nas je vjenčala, shvatila je da nije zafrkancija. Onda je oduševljano procvrkutala: „Joj, vi ste moj omiljeni pjevač!“"

 

"Slavica Ecclestone i ja smo prijatelji, i to je ta relacija jaranskog tipa. Sjećam se da sam bio u Londonu i da nas je zvala na sarmu. Kaže, ajde dođite sarma je gotova kuhala sam je cijelog dana . I sada ljudi pomisle nemoguće da takva milijarderka kuha sarmu. Mi uđemo kod nje, a cijela kuća na sarmu mirise."

 

"Mika Dzegera sam upoznao na jednoj konvenciji Vorner braders Atlantika u Nici, u hotelu Negresko, 1974. godine. Bila je opsta guzva i na brzinu sam mu ispricao kako je moje drustvo na njegov rodjendan u Boki Kotorskoj usred noci zatvorilo Jadransku magistralu i sviralo pesme Stonsa. Rodjendan je obelezavao izvesni Peni iz Beograda, stanovao je blizu kalenic pijace .Beogradjani su bili veliki fanovi Stonsa.Naravno, u tih pet minuta rekao sam Dzegeru ponesto i o Jugoslaviji.Tada nije mnogo znao o nama, jer ce tek tri godine kasnije svirati u Zagrebu."

 

"Najzadovoljniji sam bio na turneji "Zbog tebe", kada sam svirao sa engleskim muzicarima. Jedna od pratecih pevacica bila je Linda Žardin, koja ce pevati svetski hit "Video Killed The Radio Star", a sa nama je bio i tada najbolji sešn bubnjar na svetu, Pol Robinson. Na toj turneji tri veceri smo svirali u beogradskoj hali "Pionir". Pol je toliko dobro svirao da su ljudi tri dana kasnije pricali samo o njemu. On je neverovatan lik. Najbolji bubnjar, a toliko nestašan i "lud" da je nedisciplinovan svirac. Bio je sklon drogama, jedva je izdržao turneju. Na kraju je razbio staklo u Velenju i potukao se sa basistom. Toliko mu je išao na živce da je, inace hladni Englez, na kraju pobesneo."

 

"Secam se da sam se, dok su se druga deca igrala u dvoristu skole "Vladimir Peric Valter", ja drzao za moju majku Stanu.Kada sam poceo da pevam u "Ambasadorima", u Domu mladih u Skenderiji, okretao sam publici ledja, ne zato sto je to bila neka fora, nego zato sto sam bio stidljiv.U jednom periodu sam razbijao tremu vodenjem programa.Za to je trebalo puno hrabrosti jer sam bio strasno nesiguran momak, a u toj mojoj stidljivosti je, izgleda,bilo i nekog sarma."

 

"Pamtim kako mi je,kad sam pravio diplomatsku zurku, pokojni Davorin Popovic, dok su ostali donosili viski, cvece, bombonjere i cokolade, doneo veknu hlebu zamotanu u celofanu sa ruzom i rekao:"Evo ti, sada si svoj covek"."

 

"Secam se da sam jedne noci usao u kafanu gde je sedela neka delegacija iz Francuske.Muzicari su se iz petnih zila trudili da izvedu neke sansone.Pozvao sam ih za sto i reko im da sviraju ono sto najbolje umeju.Kad su poceli da pevaju Cetiri konja debela, Francuzi su pomislili da je dosla druga muzika."

 

"Davorinova smrt me je uzasno pogodila.Nekoliko meseci pre nego sto ce umreti nastupao sam prvi put posle gradjanskog rata u Sarajevu i bio malo izolovan, tako da ljudi koji su hteli da me vide, nisu mogli doci do mene.Sve nas je, ipak, okupila Davorinova sahrana, nasli smo se posle dugo vremena i to je bilo jedno ogromno emotivno praznjenje.Od te neke nagomilane tuge i jada poceli smo da pijemo vec na Sokocu, u nekoj kafani, kada smo isli preko Romanije.Uzimali smo zalet i preterali sa pivom i rakijom, da bi smo pobegli od situacije koja nas ocekuje, mada ja ne volim da preterujem u picu.Sutradan sam dobio lupanje srca, a posto je moj drug Sejo Dizdarevic radio u hitnoj, otiso sam na infuziju - kombinaciju vitamina B i lekova za smirenje.Vec mi je popodne bilo bolje."

 

"Secam se da sam prvi solisticki koncert imao u Zagrebu, a dan pre toga trebalo je da pevam na nekoj igranci.Nisam hteo da pevam jer sam sutradan imao najvazniji, prvi koncert u zivotu.U nekom selu blizu Poreca svi su me molili da pevam.Ja sam pobegao u jednu kafanu, narucio prsuta i belog vina, digao sam noge pored kamina i nisam hteo da odem da pevam.Svi su pokusavali da me ubede, ali ja nisam hteo da se trosim i zamaram pred veliki koncert.Ali, sazalio sam se, otpevao dva skracena seta i pobegao da se odmorim."

 

"Nekada sam se u Budvi vidjao sa jednom devojkom.Ona je,valjda,trebalo da se uda za nekog doktora. Medjutim, zaljubila se u mene I kad god sam odlazio na neke svirke u Budvu,mi smo se vidjali. Jedne noci smo malo “zaglavili” I stigli do njene kuce pred jutro,vec je svanulo. Medjutim, njena majka I stric sun as cekali.Nasao sam se u nebranom grozdju jer je ulica bila uska I slepa,pa svojim “folksvagenom” nisam mogao ni da produzim,ni da se okrenem. Njena mama je osula (verbalnu) paljbu po meni, a stric je preteci govorio:”Znam ja sve”!Znam ja sve!”Ali mi smo samo sedeli na terasi “Internacionala”,odgovorio sam,ali stric je slano ponavljao, dubokim glasom:”Znam ja sve!” Samo sam gledao kada ce stric,koji je bio onako krupan,silovit Crnogorac,da skoci na mene I sa zemljom me sastavi.A sta mi je sve mama govorila,to nije za pricu.Na sve to,ja nisam imao drugi nacin da reagujem,osim da vicem:”Gospodjo,pa nemojte tako.Ja sam dobar I posten mladic!”Da stvar bude gora,jedan moj drug je u blizini sedeo sa svojom zenom na terasi I gledao “citav ovaj film”.Sutradan je ispricao moju dogodovstinu svima koji me znaju,”Indeksima”-koji su takodje tamo svirali, I jos nekim kolegama. Svi su posle zbijali sale na moj racun."

 

"Skoro smo kupovali nesto na Vidikovcu, bilo je neko rano jutro. Prolazim, pricamo, a jedna starija gospodja ce: "Dzabe ste se maskirali, glas vas odaje". Ja kazem: "Ma, gospodjo, nisam nista namerno, nego rano je jutro, jako sunce..."A ona ce: "Ma, dobro, ali glas vas odaje"."

 

"U negotinu, jedna zanimljiva devojka bila je na mom koncertu,saznao sam gde zivi, pa sam otisao ispod njenog prozora i pevao, uz gitaru, neki makedonski narodnjak. Malo drustvo iz kafane preselilo se ispod njene kuce. Ceo negotin je znao, svi su saznali, pa me je bilo sramota da se pojavim na ulici."

 

"Na koncertu u Niksicu bilo je 5000 ljudi na tribinama. Neki klinci su se gadjali kamenjem koje je letelo po celom stadionu, pa i po bini. Policija se skrivala iza zvucnika i negde pred kraj koncerta jedan kamen me je pogodio u celo. Oblila me je krv. Obicaj na toj turneji je bio da Braca Radovic posle poslednje pesme pusti na kasetofonu ponovo tu pesmu i tako se bez bisa rastanemo sa publikom. Posto sam poslednju pevao "Madjaricu", on je greskom pustio tu pesmu iako sam ja morao hitno u bolnicu na usivanje! Kasnije sam u jednoj emisiji iz kulture cuo kako prozivaju nekog poznatog pevaca (nisu me imenovali) koji je pevao na plejbek pa nije ni cudo sto ga je publika gadjala! Prepoznao sam se u "prozivci"."

 

"Sarajevski koncert 2001 je bio najemotivniji, i moj pad s bine! Pevao sam, svirao na gitari i onda u zelji da se obratim publici sa " Dobro vece Sarajevo, dobro vece rodni grade", napravio sam korak vise i pao s bine visoke 2,5 m! Na svu srecu tu je stajao novinar iz zagrebackog "Vjesnika" pa mi je ublazio pad. Odmah sam se vratio na binu i nastavio da pevam kao da se nista nije desilo i to sa pesmom "Produzi dalje". Publika je mislila da je to bio neki fazon!"

 

"Bio sam predsednik zirija na nekom davnom izboru koji je organizovao Dzavid Husic i naravno glasao sam za devojku koja je bila najdrusnija i maltene izazvala smeh u publici kad se pojavila. Posle zavrsenog izbora kada su lepotice koje su dobile lente primale cveca i cestitanja, ona je rekla:" Sta me briga, sto nisam osvojila titulu, meni je vazno da je Colic rekao da sam lepa." Ta mi je epizoda bila simpaticna i eto pamtim je tolike godine i verujem da bi i danas uneo zabunu u bilo koji izbor za lepoticu ili manekenku."

 

"U Pristini sam jedanput stajao na ulici sa Davorinom Popovicem. Jedna devojka nas je gledala, Pimpek je mislio da gleda njega, pa je poceo da se nesto namesta i osmehuje. Medjutim, ona se zaletela, poljubila me u obraz i stropostala se na asfalt, ponavljajuci: "Poljubila sam Zdravka Colica!" "

 

"Cim su se pojavile prve kartice, jos u Zagrebu uredno sam sebi uzeo Diner's i to je bilo super. Nemas lovu, a mozes da kupis sta god hoces. Na Diner'sovoj listi sam po troskovima bio treci. Mrtva trka izmedju mene i dva najpoznatija zagrebacka privatnika: jedan je bio stolar, drugi keramicar. I dok su oni svojim karticama kupovalo repromaterijal, moj "materijal" su bili racuni u "Interkontinentalu", restoranima i diskotekama, krstarenja i gluvarenja."


 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Ostavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.