Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervju

 

 

Bio sam i Deda Mraz!

ODLAZEĆU 2008. godinu naš najpopularniji pop pevač svih vremena, Zdravko Čolić, upamtiće kao uspešnu, jer je u njoj održao 40 koncerata u zemlji i inostranstvu. Dok ispija dupli espreso i ceđenu pomorandžu u teniskom centru „Gemaks“, za naš list kaže da je istinski uživao u svakom nastupu i putovanju, te da se raduje što će u prvoj polovini 2009. održati još 20 koncerata. U sredu u ponoć, kad kazaljke se poklope, Čola će pevati na gradskom trgu u Baru, gde nije nastupao 28 godina, i to za rekordni honorar od, priča se, čak sto hiljada evra!


Na pitanje kakve nove godine pamti, Zdravko uz dečački široki osmeh odgovara:


- Tata Vlado je bio oficir i obično bi mama Stana i on otišli u sarajevski Dom milicije, gde bi bio organizovan doček. Za to vreme brata i mene čuvala bi tetka. Ujutru bismo ispod jelke zatekli paketiće sa igračkama i slatkišima. Sećam se da su mi roditelji jedne nove godine uz paketić poklonili i autogram Đorđa Marjanovića, koji je pevao u Domu milicije. Na novogodišnjoj pozivnici je ćirilicom, krasnopisom napisao „Dragom Zdraku, za uspomenu, od Đorđa Marjanovića“. Kako sam se samo radovao.


Kada se zamomčio, Zdravko je slavio sa društvom, obično kod onog ko je imao najveći stan, s obzirom na to da je on živeo u malom. Kao član „Ambasadora“ nastupao je po hotelima, ali je prvu samostalnu radnu novu 1974. godinu dočekao u jednom hotelu u Kladovu, na Đerdapu. Ostala mu je u sećanju po gostoljubivosti domaćina. Ipak, najbolje veselje bilo je u porodičnoj vikendici u Pazariću.


- Na starom železničkom putu Sarajevo - Ploče - Metković, u selu Ramići, na obroncima Bjelašnice, imali smo imanje, gde se tata malo bavio poljoprivredom i držao košnice sa pčelama - seća se Čolić „zaljubljenog dočeka“. - Moja tadašnja devojka Elizabeta iz Rijeke, pokojni prijatelj Arči, njegova devojka i ja smo tu rešili da dočekamo novu godinu. Tata je napravio vikendicu, ušuškanu, sa kaminom i šankom, a mi smo organizovali švedski sto. Tačno u 23.10 sati smo se presvukli: devojke u večernje haljine, a mi u odela, sa kravatama. To je, inače, moje staro pravilo, da se lepo obučem za doček. Plesali smo, pričali, jeli, gledali program na televiziji u koji su se uključivali svi republički centri. Međutim, takav je sneg pao, baš kao za olimpijadu u Sarajevu nekoliko godina kasnije, tako da smo bili zavejani i tek trećeg dana su putari uspeli da raščiste sneg i probiju se do nas. Jedini koji je uspeo da nas nađe, bio je pijani komšija iz vikendice pored, kojem je bilo dosadno i jedva smo ga se ratosiljali.


Dočeku Nove godine u domu Čolićevih sada se najviše raduju njegove ćerke Una i Lara. Kiti se jelka, darovi se otvaraju ujutro prvog januara, a zatim sledi ručak kod baba Stane. A šta mora da se nađe na novogodišnjoj trpezi?


- Dobre čorbice, kisele supice posle pića, sarma je neizostavna, kiseli kupus takođe - veli pevač. - Volim da uz kupus bude i nekoliko vrsta sireva. Poslednjih godina na trpezi mi je i ćurka. Nekako mi je ćurka, uz sarmu, važnija od prasetine. Alž, opet, mora da tu bude i malo pečenja. Nova godina je jedan opšti krkanluk, koji se nastavlja kroz ceo januar.


Zdravko smatra da sva deca veruju u Deda Mraza, pa tako i njegove Una i Lara, mada pomalo sumnjaju. Kaže da je fora u tome što im on najavi da će Deda Mraz doći sa darovima, tako da im mašta radi dok ga iščekuju. Čak je i on lično bio Deda Mraz pre dve godine:


- Obukao sam crveni kostim i podelio paketiće u tri kuće u naselju, od kojih je jedna bila moja. Nigde me nisu provalili. Promenio sam glas, imao sam belu bradu, brkove, pravio se da sam umoran od obilaženja dobre dece. Čim sam osetio da će me klinci provaliti, podelio sam im poklone i - zbrisao.


Jedna od neostvarenih Čolićevih želja bila je da peva u pariskoj „Olimpiji“ i sidnejskoj Operi. Sada će mu se pola sna ispuniti, budući da je koncert u „Olimpiji“ zakazan za 2. maj 2009. godine.


- Unapredio sam svoje koncerte u inostranstvu, tako da sada nastupam u pristojnim halama i dvoranama gde pevaju svetske zvezde - priča nam Čola. - Nedavno je u Minhenu, pre mene, pevala Pink. „Olimpija“ je prestižna dvorana i taj koncert mi mnogo znači. U martu idem u Australiju i verujem da bih dobio sidnejsku Operu, samo da se ona trenutno ne renovira. Lepe su dvorane i londonski „Albert hol“ i njujorški „Karnegi hol“.


Svojevremeno je Zdravku velika želja bila da prenoći u sarajevskom hotelu „Holidej in“, što je sebi i ispunio. Poželeo je „Olimpiju“ i dobio je. Ima li sada neku neostvarenu želju?


- Voleo bih da kupim jedan mali stan u svom rodnom Sarajevu, da imam svoj prostor kad dođem, makar na kratko. Mene u Sarajevu bije dobar glas i ljudi me vole. Kad god vide mene ili nekog od mojih saradnika, Sarajlije pitaju da li sam našao neki stančić.


Od objavljivanja albuma „Zavičaj“ koji i dalje promoviše na turneji, prošlo je pune dve godine. Razmišlja li Čola o novim pesmama?


- Imam svojih pesmica za dva albuma, ali su dobrodošle i tuđe. U prvoj fazi koja upravo nastupa, voleo bih da okupim saradnike. Rado bih ponovo sarađivao sa Vojom Aralicom i Nikšom Bratošem, ali i nekim novim ljudima. Već bi trebalo razmišljati i o tekstovima pesama, gde sam i ja vrlo koristan zato što mogu da dam šlagvort tekstopiscu. U drugoj fazi rada bih voleo da imam stranog producenta. Sad, da li će to možda biti neki di-džej koji će nam brze pesme napraviti na moderan način, u ovom trenutku ne znam. Hteo bih da snimim pop album, iako kad komponujem meni sve vuče na narodno. I u zvuku bi trebalo napraviti pomak. Sada je moderan taj gitarski pop, ali bih voleo da gudače i duvače produkcijski tretiramo na drugi način. Da taj album odenemo u drugo ruho. Da bude „vorld mjuzik“ ali sa primesama Balkana.


Kao školovani ekonomista Čolić i te kako prati globalnu ekonomsku krizu, a na pitanje kako je prevladati govori:


- Potrošnju treba povećavati, a ne smanjivati. Pokušao bih da smanjenjem bankarskih kamata i cena povećam potrošnju, što je teško zvog varijabilnog kursa. Tada bi čovek, koji ima štek u slamarici, mogao jeftinije da kupi stan. Mora da dođe do otvaranja tržišta. Pri tom mislim i na gradilišta, koji su stara fora američkog „nju dila“. Takođe, država mora da garantuje i stane iza velikih firmi, jer povećanje kamata, dizanje cena i smanjenje potrošnje, nije produktivno. Na Zapadu krizu rešavaju obaranjem cena, a ovde se još opiru. To je kao kod pevača. Ako nemaju posla, spustiće cenu. Prvo će malo ostati bez posla, a kad postane frka, oboriće svoju cenu. Isto je i sa filmadžijama - snimaće jeftinije filmove.


A šta bi Zdravko Čolić poželeo da nam Deda Mraz svima pokloni?


- Uvek poželim zdravlje, jer čovek kada je zdrav, sve može. Voleo bih da bude mir na ovim prostorima, da ljudima ekonomski bude bolje i da ne izgube radna mesta. Političarima želim mnogo sreće, jer oni odgovaraju za sve nas.


 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.