Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervjui

 

On nam je u krvi


Najtirazniji i najuspesniji, najomiljeniji i najpopularniji pevac koga je bivsa Jugoslavija ikada imala, 23.juna u 20.30 casova, po teci put, pevace za svoju publiku na marakani, najvecem stadionu na ovim prostorima. On je iskren, autentican, vrhunski zabavljac, covek andjeoskog glasa...legenda sa kojom su porasle generacije. "Bazar" ce u nekoliko nastavaka pisati o njegovoj jedinstvenoj zivotnoj prici.

Koliko je Zdravkov otac Vlado Colic bio u pravu kada je svom sinu prvencu, tada vec desetogodisnjem Zdravku poklonio gitaru, pokazale su godine koje su usledile. Iako je mnogo puta kasnije Zdravko pominjao da je bio ljut kada bi mu privatni casovi gitare prekinuli trening fudbala, on bi i dalje predano vezbao.

- Cika Baric je dolazio kod nas u poslepodnevnim ili vecernjim satima da vezba sa mnom i ja sam brzo ucio, ali sam bio veoma nemiran. Jedanput sam tako energicno povukao trzalicu, ona je odletela i udarila cika Barica u glavu i napravila mu cvorugu. On je bio sjajan i smiren tip, Dalmatinac koji se nikada nije ljutio. Samo je govorio: " E, boga ti, boga ti, nema veze... vidis kakva energija!" - ispricao je Zdravko.

I zaista, pokazalo se da je Zdravko uvek imao ogromnu energiju. Tako aktivan i "stalno u poslu", ali spreman i da odbrusi roditeljima, kada ga neko izgrdi, nekoliko puta je bio u situaciji da ga mama i tata propisno istuku.

- Moj brat je cutao i bolje prolazio od mene, a ja sam uvek imao nesto da kazem. Vise sam se plasio mame jer je ona bila veoma stroga i stalno je bila sa nama. Ona me je, pak, samo jednom istukla kada ujutru nisam hteo da ustanem i kada sam zakasnio u skolu. A tata me je dva-tri puta onako pedantno, oficirski "izmarisao". Jedno je decko iz naseg drustva ukrao pare svom stricu, a nama svima rekao da ih je nasao, pa smo svi zajedno otisli i potrosili ih na enku sportsku opremu. Njegova majka je otkrila to, pa je htela da uzme tu opremu i vrati novac. Dosla je kod nas i ispricala sve mojoj mami. Bas u tom trenutku je moj otac dosao sa posla, onako umoran jer je i tu nedelju radio, pa je pogresno shvatio da sam ja uzeo novac. Uhvati me, udario snazno nekoliko puta uz komentar "necemo lopova u kuci". Mama je pala preko njega pokusavajuci da me zastiti jer je on bio plahovit i imao tesku ruku. Nije lose u zivotu da imas strah od toga da te stari moze istuci zbog neceg loseg sto si uradio. Samo sto dete treba tuci pruticem a ne kao moj stari sakom. Ja sam dans dosta liberalan u vaspitanju dece. Starija cerka Una je veoma nemirna a ja joj, valjda sto ne provodim dosta vremena sa nojm, dozvoljavam da mi se popne na glavu. Ona je bas nemirna na mene.

Kao "hodajuci vulkan energije", Zdravko je u osnovnoj skoli bio ukljucen u mnoge aktivnosti. Narocito je bio aktivan u sekciji "Doma izvidjaca". Tu sekciju je vodio Ljubisa Jaksic, novinar, kasnije direktor sarajevskog "Oslobodjenja". On je bio i profesor istrije i geografije, te je zauvek Zdravku usadio ogromnu ljubav prema ovim predmetima. I danas Zdravko najvise na televiziji gleda Istorijski kanal i Nacionalne geografije. Ipak ovi izvidjaci nisu isli da gledaju sume i brda nego su bili aktivni kroz muzicku i dramsku sekciju. Cesto su putovali narazne svecanosti tipa: "oslobodjenje Beograda" ili "proslava oslobodjenja Kragujevca" gde su nastupali sa svojim programom.

- I dan - dans postoji prica kako sam ja svoj prvi nastup imao u stvari na Grzi kod Paracina - kaze Zdravko - Tamo je dolazila omladina iz cele Jugoslavije, pa smo posle tog oficijelnog programa, pevanja sa horom i recitovanja ostajali da se zabavljamo za svoju dusu. ja sam stalno nosio gitaru sa sobom, znao sam vec akorde i imao neke svoje tvist i rokenrol hitice. U sedmom razredu osnvne skole sam imao kompletan repertoar pesama i tada smo poceli da se sastajemo u parkicima po Sarajevu, a prvi ozbiljniji nastup sam imao u drugom razredu gimnazije u Bjeloj, u Boki Kotorskoj. Tada sam dobio prvu nagradu u zivotu i neki pravi podstrek da sam dobar zablavljac. To mi je mozda i preokrenulo zivot. Kada sam jedanput imao priliku da se sretnem sa Makartnijem, ispricao sam mu da sam karijeru zapoceo pevajuci " Ledi Madonu" od Bitlsa i doziveo ovacije.

Zdravko je cesto pominjao da je srecan sto ga otac nije upisao u muzicku skolu jer te onda ozbiljno bavljnje muzikom opredeljuje za ceo zivot, a on to nije hteo. Hteo je da zavrsi redovnu skolu i da slobodno vreme posveti pevanju i sviranju popularne muzike, a da note uci koliko je njemu potrebno da zabavlja drustvo.

U Baosicima, blizu Bjele Zdravkov roditelji su sa tetkom i tecom kupili vikendicu. Bilo je to naselje "Pjer Loti", koje i danas postoji i koje su cinile drvene montazne vikendice koje je pravila " Krivaja Zavidovici". Deca i odrasli su po ceo dan provodili napolju, rucali na terasi, tusevi su bili izmedju kucica a nocu se sviralo na molu i pevalo. Zdravko je osim na molu svirao i iznad magistrale, odlazi u Tivat camcem, uzivao u divnom drustvu, vinu i gitari. Tog leta se strasno zaljubio u jednu Olju iz Beograda koja je bila izuzetno naocita i zgodna. Svi su ludeli za njom. Ipak posle znacajne " razmene emocija" sa Zdravkom Olja se kasnije udala za jednog pomorca iz Boke Kotorske.

- Moje pevacko krstenje se dogodilo zapravo u Baosicima, u Boki. Znalo sa da od deset uvece pa do jutra na plazi ili u kampu peva Cola. Tu je "pala" moja prva zarada. Sa drugom Nedimom Idrizovicem sam stigao u Baosice i on me je nagovorio da se prijavim na lokano takmicenje "pevaca amatera". Bio sam u trecem razredu gimnazijie i pevao pesmu "Ledi Madona". Dobio sam i naovcanu nagradu koju smo prtosili tako sto smo autobusom sili u Dubrovnik, uzivali u kolacima na Stradunu, prosetali, otisli na gala rucak a onda usli u voz za Sarajevo i od novca koji namje ostao castili celo drustvo u Sarajevu.

Tada se vec po Grbavici prepricavalo o Colim emotivnim interpretacijama uz gitaru zbog kojih su devojke plakale. Ubrzo mu je na vrata pokucao Miodrag Atlagic, komsija iz Lenjinove ulice koji ga je obavestio da grupa "Ambasadori" trazi pevaca. Pa je tako 1969. godine Zdravko Colic imao prvi zvanicni angazmanu "Ambasadorima". Dve i po godine je u ovoj grupi Zdravko pevao pesme Vilsona Piketa, Dzemsa Brauna, grupe Cikago.

- U to vreme je u Skenderiji postojao "Dom mladih" i nastupali su "Indeksi", "Kodeksi". "Proarte" i naravno mi. Bilo je tu i recitatorskih veceri, slikarskih maratona, pesnici su vodili program... A u svom bendu "Ambsadorima" smo polako menjali vojne muzicare za civilne. A onda smo otilsli na meni najdrazu turneju na dva meseca u Vrsar. Svirali smo u kampu ispod jednog hotela od osam do jedanaest sati uvece i tu su dolazili pretezno stranci. Na repertoaru smo imali italijanske slagere, nemacke hitove, ali i jugoslovenske, a posle ponoci u okviru tog dansinga je nastupao cuveni disk dzokej Cicak iz Beograda... Ja sam se tada zabavljao sa nekom Monikom iz Nemacke sa kojom sam se kasnije dopisivao.... Nezaboravno leto. Najvaznije je sto sam u tom Vrsaru u stvari propevao. Svakodnevno pevanje je ucinilo svoje. Tada "izadje pevac iz tebe". Naucio sam kako da postavljam glas i to je ta prirodna postava glasa koju i danas radim. Posle sam kroz razgovore sa ljudima koji se profesionalno bave pevanjem i usaglasavajuci svoja misljenja i njihova iskustva to usavrsio.

U Vrsaru je tada boravio Kornelije Kovac koji je Zdravka i "Ambasadore" primetio na "Slageru sezone" gde su bili zapazeni sa pesmom Zdenka Runjica "Placem za tvojim usnama".... Tada su se dogovorili da od septembra meseca 1971. Zdravko pocne da peva za poznatu "Korni grupu". Pun nade i mabicije, Zdravko prelazi u Beograd , ali ostaje samo sest meseci. Sa Kornelijem se razisao kao prijatelj, ali su nastavili saradnju do danasnjeg dana.

Kao solista Zdravko Colic na domacu muzicku scenu ulazi u velikom stilu sa pesmom Kemala Montena "Sinoc nisi bila tu" na festivalu "Vas slager sezone" 1972. godine. Pesmu je trebala da peva Josipa Lisac, ali se ona spremala neki put i otpevao ju je Zdravko, osvojivsi trecu nagradu i nagradu za ineterpretaciju. Tada je slavio dva uspeha - togprepodneva je polozio ispit iz matematike i upisao drugu godinu na Ekonmskom fakultetu.

U veoma kratkom roku je usledila i njegova internacionalna karijera....

 
 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.