Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervjui

 

Intervju u Bazaru

cola

MOJA ZIVOTNA PRICA

"ON NAM JE U KRVI"

ZDRAVKO COLIC

(1) MALO POJACAJ RADIO

 

Najtirazniji i najuspesniji,najomiljeniji i najpopularniji pevac koga je bivsa Jugoslavija ikad imala,23.juna u 20.30 casova,po treci put pevace za svoju publiku na Marakani,najvecem stadionu na ovim prostorima.On je iskren,autentican,vrhunski zabavljac,covek andjeoskog glasa…legenda sa kojom su “porasle” generacije.”Bazar” ce u nekoliko nastavaka pisati o njrgovoj jedinstenoj zivotnoj prici

 

Rodjen je u Sarajevu 30.maja 1951.godine kao prvo dete policijskog oficira Vlade Colica I domacice Stane.Prve I najsnaznije slike iz detinjastva kojih se i danas seca vezane su za slusanjestarog I masivnog “Teslinog” radija sa skalom u sobi kod komsinice Samardzic.Jos nije ni dobro hodao,ali je dvoipogodisnji Zdravko zastajao ispred vrata porodice Samardzic,omadjijan muzikom koja je dopirala iz sobe I decje naivno molio da ga ona pusti unutra.

.* Ziveli smo u Mazuranicevoj ulici broj 4 u centru Sarajeva,u staroj zgradi na trecem spratu-prica Zdravko Colic.-Moga oca,oficira I njegovu porodicu,odnosno mene I mamu,kao familiju iz Hercegovine ubacili su u stan porodice Samardzic u Sarajevu,sto je bila vrlo cesta pojava tih godina.Zato nas Samardzici I nisu nikako voleli.Imali smo dve velike sobe,a dugacak hodnik,kupatilo I toalet smo delili sa njima.Ali posto sam ja bio veoma mali I sladak,kada bih dosao ispred vrata sobe komsinice Samardzic I rekao:”Dopodja,dopodja,otori vrata,susa jadijo”,ona nije mogla da mi odoli I pustala me je unutra.Ja sam bio zanesen zvukom koji je dolazio iz kutije I cuceci onako mali pokatkad prislanjao uho na kutiju verujuci da se svi ti zvuci unutra desavaju.

U tom stanu porodica Colic uvecana je za jos jednog clana,Zdravkovog cetiri godine mladjeg brata Dragana.I tu su ostali sve dok Zdravko nije napunio devet godina.Dolasku na svet jos jednog muskog deteta mali Zdravko se nije bas radovao,jer je izricito zeleo sestricu,objasnjavajuci to recima “sta ce mi brat kada jedan brat (mislici na sebe prim.a.) vec postoji”.Otac je hteo da se drugi sin zove Jugoslav,ali to Zdravko nije nikako dozvoljavao I dao mu je ime Dragan.Ni danas ne zna odakle mu ta ideja.U komsiluku je ziveo jedan decak Misa,najjaci u kraju koji se divio cinjenici da je Zdravko dobio brata.Od tada je I Zdravko prihvatio pridoslicu u porodici Colic.

Kao I svako dete,najvise je voleo da se igra u dvoristu s drugom decom.Oko njihove zgrade su se nalazile rusevine,zapustena dvorista I dotrajala Sinagoga,ali vreme provedeno u igri bilo je nezaboravno.

* Mama bi me svaki put lepo obukla kada bi me pustala napolje I to obicno u neke bele pantalonice I bele cipelice.Ali,posto sam se ja druzio sa starijima od sebe,jer male raje nije bilo,oni bi me uvek gurali I ja sam zavrsavao u zbunju pored Miljacke.Dolazio sam redovno prljav kuci I stara me je grdil,a ponekad sam dobijao batine jer joj je bilo dojadilo da me stalno presvlaci.Onda mi je moj pragmaticni otac rekao:”Kad te oni gurnu,uzmi kamen pa ih gadjaj”.Tako sam I uradio,a posto sam bio “brz kao strela”,pobegao bih I niko mi nije mogao nista.Od tada su me vise postovali.

Svako leto do polaska u skolu mali Zdravko je provodio kod bake I deke u Trebinju,a redje kod striceva u jednom selu kod Zrenjanina gde su Colici kolonizovani.Ipak,najlepsi trenuci detinjstva vezani su bas za Trebinje.

-To selo gde su ziveli moji baka I deka,silne tetke I rodjaci nije potpadalo pod onu uvrezenu kategoriju “hercegovacki krs”.Bilo je tu zelenila,smokava,voca,ovaca,goveda.Isli smo da lovimo ribu I da se kupamo u Trebisnjici.Moja familija je prodavala drveni cumur I duvan u Trebinju I Dubrovniku I jos pamtim kako sam sa dedom pravio one kucice da zastitimo drveni cumur od vlage I kise,jer nije smeo da pokisne.Cesto smo svi zajedno rucali napolju I stariji su pevali “gange”,a ja sam sve to pomno pratio I kasnije im se prikljucivao.Ostajao sam leti po cetiri-pet meseci kod bake I deke I nisam hteo da se vracam u Sarajevo.

Ipak,pocetak skole za malog Zdravka je bio dramatican.Uplaseno se prvog dana drzao za majcinu suknju misleci da moze da odlozi ulazak u skolsku zgradu.Majka mu je samo rekal:”Opusti se Zdravko,sta ti je putko”.Nije bio navikao na disciplinu I obaveze,jer nikad nije usao u predskolske ustanove I bio je potpuno slobodan.

* Bio sam potpuno ukocen tog prvog dana I valjda od “opste frke” stigao sam da se potucem sa jednim Nihadom koji me je prvi udario.Reagovao sam I kada me je uciteljica stavila da sedim sa nekom Jelenom,malom bucmastom plavusom.Ona mi se nikako nije svidjala I trazio sam da me stavi pored Ranke jer je ona bila neznija I “podsecala me na kucnu atmosferu”.Uciteljica Envera Djikic je postovala moje zelje,a ja sam uzvracao dobrim ucenjem.Kasnije sam kroz citavu osnovnu skolu bio jedan od najboljih djaka.Imao sam sve petice I narocito sam se isticao u recitatorskoj sekciji.Tu su uglavnom bile devojcice,a ja sam bio najbolji recitator.Neki su u prvim redovima na skolskim priredbama I plakali kada sam recitovao “Stojanku majku Knezopoljku”,toliko sam ozbiljno shvatio svoju ulogu.

Zdravkov otac Vlado je gledajuci svoga sina prvenca kako raste shvatio da je decak veoma muzicki nadaren,pa ga je u cetvrtom razredu skole pitao da li zeli da svira harmoniku ili giratu.Mali Zdravko je “naginjao” uvek modernism ritmovima,rokrnrolu I tvistu I opredelio se za gitaru.Otac ga je odveo kod njihovig daljeg rodjaka Branka Krunica koji je imao radnju za izradu I popravke muzickih instrumenata I Zdravko se s gitarom vratio kuci.Ubrzo mu je izabrao I profesora muzike,jednog “duvaca” iz Doma milicije cika Barica,koji mu je izmedju fudbala koji je Zdravko obozavao I igrao,I skole,cak tri-cetiri puta nedeljno dolazio u kucu da ga poducava sviranju gitare.

Napredovao sam brzo uz profesora I knjigu “Skola gitare”.Note sam lako savladao I dan-danas ih dobro citam.Tako sam postao dobar ritam gitarista I mogao sam sebe da pratim.U sedmom razredu osnovne skole imao sam vec neki svoj repertoar koji sam svirao svojoj raji I vec tada sam postao pravi lokalni zabavljac…

A onda se dogodilo nesto sto ce mu izmeniti kompletan zivot.

(nastavice se)

 
 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.