Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervjui

 

"POLITIKA"

Prethodnih nekoliko dočeka Nove godine proveo sam radeći, ovaj put rešio sam da u najluđoj noći budem uz svoje

cola
Kada bi danas neko pravio anketu koja je ličnost najprepoznatljivija na teritoriji bivše Jugoslavije, mnogi misle da bi prvo mesto pripalo Zdravku Čoliću. Predstaviti ovog Sarajliju, koji godinama živi u Beogradu, i lako je i teško. Lako, jer se manje-više zna šta je postigao u životu. Teško, jer biste sa njim mogli da pričate nekoliko dana a da ga opet ne pitate sve što ste želeli. Iza njega je karijera koje se ne bi postideli ni popularni muzičari iz mnogo većih i bogatijih zemalja. Od trenutka kada je, kako kaže, slučajno ušao u muzičke vode, pa do današnjih dana Zdravko Čolić je i na sceni i van nje plenio i šarmom i glasom. Iako je zvezda u pravom smislu te reči, kada razgovarate sa njim ne ostavlja utisak nadmenog čoveka, naprotiv. Čolić je, pre svega, veliki profesionalac koji svoje obaveze prihvata na pravi način. Posle nekoliko razmenjenih rečenica postane vam jasno zašto je bio i ostao idol mnogim generacijama. Shvatite, takođe, i zašto je uz još nekoliko imena jedan od simbola ovih prostora i zašto ga i danas vole od Triglava do Đevđelije.
Drugu polovinu decembra muzički je obeležio novi disk Zdravka Čolića nazvan „Zavičaj”. Album je usledio posle tri godine pauze, a sa novih 14 pesama Čola je ponovo skrenuo pažnju domaće muzičke javnosti.

Gastarbajterska priča

Na pitanje kako je nastala pesma „Zavičaj” po kojoj je album dobio ime, popularni pevač odgovara:

– Jedno jutro sam se probudio i uz neku melodiju reč zavičaj počne da mi se mota po glavi. Pa se na to nadovezala reč avlija, pa onda simpatija i tako redom. Kasnije, dok sam uz Marinu Tucaković doterivao tekst pesme i rešio sam da ostavimo tu, naizgled, gastarbajtersku priču gde neko pati za svojim zavičajem. Mada mi to nije bila namera, jer pesma „Zavičaj” može imati bilo koju emociju gde je prisutna melanholija.

Slično je, prema rečima našeg sagovornika, nastala i pesma „Mangupska” koja se već zavrtela na domaćim radio-stanicama .

– Potpuno spontano sam počeo da pevušim narodnu izreku „Suva drva odozgo, a sirova odozdo” i uz to sam stalno dodavao reč mama. Onda smo morali da smislimo neku radnju, pa je sa tom „mamom” trebalo nešto napraviti. Na kraju smo mamu pitali da spase jednu ljubavnu vezu i tako je nastao ceo tekst.

Zdravko Čolić je, kao i pre prethodnog albuma „Čarolija”, napravio pauzu od tri godine između dva projekta. I sam kaže da je bilo realno da ploču snimi u kraćem vremenskom intervalu, ali da je neplanirano ispalo ovako.

– Nikako mi ne polazi za rukom da snimim album posle dve godine. Kada napraviš toliku pauzu kontakti i sve to što se događa između dve ploče malo se razrede. Turneja sa „Čarolijom” trajala je skoro dve godine i verovatno je i to jedan od razloga za ovako veliku pauzu. Nekada smo turneje odrađivali za tri do četiri meseca, a danas imaš lokalnog organizatora koji ti traži da se u određeno vreme pojaviš na određenom mestu i onda nemaš mnogo izbora. Kada složiš ceo film, sve to na kraju potraje predugo.

Ekipu Čolićevih saradnika na albumu predvode Marina Tucaković i Đorđe Balašević. Naš sagovornik kaže da nije odmah imao ideju da bude mnogo saradnika na ploči i da se tek kasnije cela priča razvila u tom pravcu.

– Muziku sam radio sam, a ideja je bila da tekstove pišu razni autori. Jedino sam poželeo da mi Đorđe Balašević uradi nekoliko tekstova, a onda se on ponudio da mi da nekoliko kompletnih numera. Autor jedne pesme je Dino Merlin, Arsen Dedić je napisao jedan tekst, a i Bajaga je malo pomagao.

Postprodukcija „Zavičaja” urađena je u Londonu. O tome koliko je različito snimati ploču na ovim prostorima i daleko odavde, Zdravko Čolić kaže:

– Jedina šansa da se svi malo opustimo bila je da odemo sa ovih naših prostora u Englesku i tu natenane završimo ploču. Kad si ovde, postoji pritisak kuće, familije, svakodnevnih obaveza. Kada smo deo ploče snimali u Sloveniji, jedan od saradnika Nikša Bratoš rekao mi je da nema nikakve šanse da mirno radimo u Zagrebu ili Beogradu. Rad u Londonu bio je izvanredan, jer tamo postoje svi uslovi da iz sebe izvučeš maksimum, a i mnogo je udobnije i komotnije raditi na taj način – kaže Zdravko Čolić.

Beograd kao rodni grad

Popularni Sarajlija već 15 godina živi u Beogradu. I pre toga u našem glavnom gradu boravio je često, a ovde je služio i vojsku. O tome šta mu Beograd znači, kaže:

– Beograd je i u bivšoj Jugoslaviji bio kao neki otac, odgovoran za sve članove porodice. Ja jesam Sarajlija, ali za mene je i Beograd kao rodni grad i moja druga kuća. U neka bolja vremena svi koji su želeli da naprave karijeru dolazili su u Beograd. I sportisti i muzičari i glumci. Biti poznat u Beogradu značilo je biti poznat u celoj Jugoslaviji. Ovaj grad je uvek imao svoju specifičnu energiju i uvek je prihvatao one koji su u njega dolazili sa strane i oni su uvek bili podržavani. Da se našalim i kažem da smo mi provincijalci bili malo uporniji i ambiciozniji i zato smo ovde i uspevali.

Kada dođe novi album tu su promocije, snimanja emisija, spotovi, intervjui. Gužva u kojoj se bezmalo stalno nalazi, Zdravku Čoliću, kako kaže, ne smeta jer je sastavni deo posla kojim se bavi, ali postoje i trenuci kada želi samo malo mira.

– Na jedan određen način uživam u onome što radim i verovatno se ne bih ni bavio ovim poslom da ga ne volim. Ipak, sve to može i da zamori. Ne volim kada je nešto isforsirano i prenapregnuto. Uvek moraš da pronađeš meru u radu i ophođenju sa ljudima i da svemu tome daš neki smisao. Ljudi koji se bave ovim poslom ne žive isto kao i oni koji rade od sedam do tri. Često me pitaju da li sam se promenio od kada sam se oženio i dobio ćerke. Mislim da jesam jer sada manje izlazim, a postoje i obaveze koje imam kao roditelj.

Dečačka želja Zdravka Čolića bila je da postane sportista. Ipak, sportom se profesionalno nije bavio. Sasvim neplanirano, intenzivno je počeo da trenira kada je počeo rat u Bosni.

– Kada sam se preselio u Beograd trenirao sam po pet sati dnevno. Po ceo dan ništa nismo radili, samo smo trčali, igrali mali fudbal, išli u teretanu i na kraju se družili uz trubače. To je bilo novo iskustvo za mene. Sve moje Sarajlije koje su tada došle ovde bile su u nekom ličnom ludilu. Mislim da smo na taj način bolje artikulisali sve te poprilično uzburkane emocije.

Posle nekoliko dočeka Nove godine, koje je proveo radno, Zdravko Čolić će konačno jednu najluđu noć provesti uz porodicu.

– Rešio sam da ne radim to veče i da ovaj put budem uz svoje najbliže. Nikada nisam pevao ni za Srpsku novu godinu. Vidim da se ona sada slavi na ulicama i trgovima. U moje vreme nije bilo tako. Mi, koji smo tada dolazili iz Bosne u Beograd te noći smo išli u kafane i diskoteke i slavili do zore, ali vremena se menjaju.

Ovu godinu popularni pevač će pamtiti po nekoliko stvari, a u prvom redu po rođenju druge ćerke.

– Veoma važna godina je iza mene. Postao sam otac po drugi put. Napravio sam jednu, čini mi se, dobru i komercijalnu ploču i mislim da je u 2006. došlo do prekretnice u mom načinu razmišljanja. Nadam se da će sledeća godina doneti stabilnost svim ljudima koji žive na ovim prostorima. Nadam se da će se živeti kvalitetnije i da će se svima pružiti mogućnost da rade i zarade uz neizbežnu ličnu sreću.
 
 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.