Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervjui

 

NOVINE TORONTO

 

Toronto je 19. februara 2005. imao cast i zadovoljstvo da ugosti megazvezdu jugoslovenske estrade - Zdravka Colica. Euforija pred ovaj koncert trajala je danima, jer se ne pamti da je neko uspeo u poslednjih nekoliko godina da okupi toliko gledalaca kao što je to pošlo za rukom Coli. Preko 2.500 ljudi bilo je te veceri u eminentnom klubu "Docks" uživajuci u odlicno organizovanom koncertu. Fascinira i cinjenica da su sve generacije, od najmladih do najstarijih, pevale Coline pesme.

Colic je još jednom pokazao da je profesionalac i covek koji još uvek ima šta da kaže na muzickoj sceni. Zajedno sa sedam muzicara koji su došli sa njim skoro tri sata je pevao bez pauze i neumorno igrao na bini. Ni u jednom trenutku nije se video zamor, koji se mogao ocekivati pošto je prethodnog dana održao koncert u Vankuveru.

"Balkanski plagijat" su bili predgrupa koja je izvrsno zagrejala publiku. Maestralni DJ Miroslav je takode imao veliku zaslugu što su se gosti prijatno osecali dok su cekali Colicev nastup.

U kratkom razgovoru posle koncerta rekao nam je:

- Jako sam srecan što sam ponovo u Torontu i prezadovoljan sam kako me je publika docekala. Energija sa kojom su sve vreme pevali i igrali pomogla mi je da nestane sav umor i da moji muzicari i ja napravimo ovakav jedan dogadaj za koji verujem da ce se pamtiti.

Posle tri bisa, publika je teška srca napustila salu, a pisac ovih redova sa punim pravom može potvrditi da skoro nismo imali koncert koji je okupio toliki broj ljudi i koji je organizovan tako da je sve funkcionisalo i tehnicki i vizuelno. Nije bilo nikakvih problema.

Dan posle koncerta Zdravko Colic specijalno za "Novine Toronto" prica:

- Nije prvi put da dolazim u Kanadu. Ovo je moje cetvrto gostovanje, medutim, svaki put je drugacije. Ovog puta je atmosfera bila mnogo lepša. Prošlog puta smo bili u nekoj dvorani gde je bilo pomalo hladno. Mnogo više volim ove ušuškane prostore. I bina je bila mnogo bolja, tako da sam mogao nesmetano da se krecem i da imam prisniji kontakt sa publikom. Bilo je mnogo prijatelja, mnogo poznatih ljudi. Sve u svemu, jako sam zadovoljan kako me je publika primila - jedna fina energija. Kad god dodem, ta energija je sve bolja i bolja medu ljudima, nezavisno od koncerta. To me jako raduje jer to znaci da su se ljudi adaptirali i da se sve bolje snalaze.

Sve je bilo maksimalno profesionalno.

- Trudimo se da svaki koncert odradimo maksimalno profesionalno i da svojoj publici pružimo maksimalni doživljaj. Došli smo u skoro punom sastavu. Nedostajao nam je samo saksofonista i gitarista i jedan prateci vokal, kao i gudaci koji povremeno ucestvuju sa nama. Troškovi gostovanja na ovom kontinentu su mnogo veci, pa smo morali da smanjimo regularni sastav, koji inace gostuje po Evropi i u našoj zemlji. Ovo je uhodana ekipa koja svira vec dugi niz godina, pa iz tih razloga tako dobro funkcionišemo.

Kakva je razlika izmedu koncerata u Evropi i na Americkom kontinentu?

- Sve je manja razlika, možda su nijanse u pitanju. Razlika je možda u tome što ovde malo manje znaju ove najnovije pesme, mada se zbog tehnike i to sve manje oseca. Što se tice atmosfere na koncertima, to je više pitanje doticnog podneblja i temperamenta ljudi koji žive na tim prostorima; na primer, u Makedoniji su uvek jako dobri koncerti i uvek sam dobro primljen, što objašnjavam time što su na jugu... Naravno, to nije pravilo. Iako sam u Kanadi, koja se smatra za hladnu zemlju, primljen sam jako toplo i atmosfera je bila vatrena.

Kako uspevate da posle toliko godina na sceni i dalje budete sveži? Na koncertu u Torontu ste skoro puna tri sata neprekidno pevali i na Vama se nije video zamor.

- To nije neki veliki problem. Trenutno cak i ne treniram nešto posebno, ne održavam kondiciju, mada mi je to u planu, ali još uvek mi ne predstavlja problem da održim koncerte pa i da celu turneju odradim bez nekog velikog napora.

Znaci li to da o nekom povlacenju u mirnije vode nema ni govora?

- Pravo da vam kažem, ja sam pevacki nekako tek na pocetku. To ne znaci da ce broj koncerata biti veci - više mislim na izdavanje ploca. Imao sam sedam godina pauzu sa Bregom, pa tri godine, pa opet tri godine. Smatram da bi idealno bilo kada bih svake druge godine izdavao albume. Ako se ozbiljno baviš poslom, to bi bilo idealno.

Da li se pored muzike bavite još necim?

- U principu sam najviše okupiran muzikom i porodicom. Voleo bih da svoj život malo reorganizujem i da imam više vremena za sebe i, naravno, za porodicu. Želeo bih da imam priliku da više putujem, nezavisno od koncerata i turneje. Neka duhovna nadgradnja je svakom coveku veoma važna. Voleo bih da imam više vremena za sebe i za ljude oko mene.

Koliko Vaša porodica pozitivno i negativno utice na Vašu muziku?

- Puno mi znaci njihova podrška i u principu mi je drago da svaki slobodan trenutak provedem sa njima. Naravno, muzicki možda ne uspevam da budem toliko angažovan jer cim udem u kucu, moja slatka mala devojcica je svuda po meni, tako da muziku stvaram van kuce. Ona je vrlo veselo i temperamentno troipogodišnje dete.

Da li uopšte uspevate da vidite gradove u kojima držite koncerte i da uživate u njima?

- Volim da obidem sve gradove u kojima gostujem - da vidim arhitekturu i posetim znacajna mesta. Medutim, to puno zavisi od ljudi koji me okružuju i od vremena koje nam je na raspolaganju.

Šta možete generalno reci o muzickoj sceni i uopšte o muzici u Srbiji? Cinjenica je da je u poslednjih deset godina došlo do bitnih promena.

- Definitivno su ekonomska kriza, ratovi i nacin života uzrokovali jedan izvitopereni narodni zvuk koji nije prisutan samo kod nas. Sve je to uzrokovano velikim uticajem istoka (Avganistana, Turske, arapskih zemalja...), koji je išao kroz neke neuhvatljive geneticke tokove. U Francuskoj je takode užasno jak uticaj tog melosa. Jedina moja zamerka toj vrsti muzike je loša produkcija. Tekstovi i produkcija su ti koji spuštaju te pesme na nizak nivo. Pevacki je to još u redu. Svaki dan se radaju neke nove zvezde i umiru stare. Tako to ide.

Nemam ništa protiv tog novog stila, ali zbog produkcije sve to deluje kao šund. Cesto se dešava da masa pesama lici jedna na drugu, pa maltene ne znaš ko peva, naravno, sem onih koji to pomno prate.

Voleo bih da se ta stara dobra narodna muzika vrati i da se ponovo komponuju pesme koje imaju taj harmonski drugaciji pristup - kao što se nekada radilo. Pomak ce biti ako se pop muzika poveže sa tom nekom narodnom muzikom. Sada je jako mali zid izmedu pop muzike i narodne muzike. Pravo da vam kažem, više ne znate da li je muzika Željka Samardžica i Željka Joksimovica pop ili narodna muzika. U tome je problem.

Taj melos je pomalo prisutan i na vašem albumu. Da li je to zbog trenda ili iz nekog drugog razloga?

- Mislim da svaki album treba da ima neku promenu, a promena je pitanje produkcije. Inace, smatram da bi trebalo da imam bolje producente. Volim Batu Kovaca, koji je moj stari saradnik, volim Sašu, Bregovica... Ipak, sa novim producentom i sa pevacem koji ima solo karijeru je jedina šansa da se pruži nešto novo, ili spajati neke stare ljude sa kojima saraduješ sa novim ljudima koji bi radili u studiju.

Maštam o nekom novom stranom producentu koji ce našu muziku videti iz nekog svog ugla i samim tim napraviti neke nove pesme ili obraditi stare. Nažalost, ne znam takve ljude koji bi mogli raditi za Balkan ili za ovo naše tržište.

Pozdravili smo se sa Colom, koji zaista još uvek odlicno izgleda, vrlo je prijatan sagovornik i uživa u muzici, u šta smo se uverili na koncertu.

Tekst i foto: Ivana Ðordevic, "Novine Toronto"

 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.