Fan Klub - Zdravko Colic
 
 
Zdravko Colic - Fan Klub
Pocetna
O klubu
Clanovi
Licna karta
Biografija
Diskografija
Novosti
Intervjui
Izjave
Forum
Fotografije
Upoznavanje
Utisci
Download
Ostavite poruku
Chat
Kontakt
 
 
 

Intervjui

 

AKO PRIDJES BLIZE

 

Vec godinama se u Beogradu krije najveca zvezda i najlepsi muskarac bivse Jugoslavije Zdravko Colic. Uopste se ne pojavljuje na javnim mestima, sam je sebe skinuo sa televizije, ne javlja se na telefon, sa prijateljima igra fudbal ili trci sam oko kuce na Kosutnjaku. Samo retki su uspeli da ga odvedu na neki splav na Savi, da se malo provesele. Od kad se zaratilo, sa Goranom Bregovicem snima plocu "Kad bi moja bila" i ona ce se pojaviti tek sada, kad je i Colic izgleda shvatio da je osvanuo u miru. To je i bio povod a u ispovesti VESNI RADUSINOVIC isprica i ono o cemu je ranije uglavnom cutao.

Bilo je odista mnogo zena u mom zivotu. Uvek sam imao neku zenu i po neki flert u prolazu... To rade svi muskarci, narocito oni sto se prave fini i posteni. A kamoli ja - istureni napadac. Uvek u akciji. Za moje ime su stalno vezivali imena raznih zena. Uporedo sa amaterskim foto-montazama, "montirali" su mi tajne veridbe i zenidbe, prebrojavali mi vanbracnu decu. Iako se jos nisam ozenio i, koliko znam, jos nemam dece.

Kad iskreno, onako sam sa sobom, porazmislim o svemu, kod sebe prepoznam neki otpor prema poznatim zenama. Kao klinac bio sam lud za Ursulom Anders, Rakel Velc i ostalim vanzemaljskim divama, ali sam, ipak, na vreme shvatio da su sve zene lepe na svoj nacin i da njihov seksipil nema veze sa brojem opranih tanjira i prosutih pepeljara ili, pak, sveze izdepiliranim nogama i izblajhanim pramenovima. Najvise mi se dopadaju one s kojima nikad nisam bio i nikad necu biti.

Moje su obozavateljke obicno bile jako simpaticne, i, zacudo, ne preterano originalne. Osim tradicionalnih izjava tipa "volim te", "svuda sam za tobom", "umrecu koliko te zelim" ili malo strasticnijih za moj ukus, kao - "Hocu dete s tobom", strikale su mi dzempere i prsluke, slale uvojke kose i trepavice, delove intimnog rublja i ljubavna pisma, pozivale me na ruckove, vecere, letovanja...

Ja sam ti onako, kao tipican predstavnik svog zodijackog znaka (Blizanci-Skorpija), cak i otisao na par idilicnih porodicnih vecera, ali bi me vec negde izmedju predjela i glavnog jela obicno sasekla toboze uzgredna opaska mame, tate ili bake, moje trenutne izabranice: "Eto, deco, mi smo ovoliko skucili, evo vam gore sprat, pa sebi nadogradjujte".

Moja nestalna i avanturisticka priroda se celog zivota dosta uspesno branila od takvih nasrtaja. Ali me uvek hvata jeza i pri pomisli na junece supe, koje sam jeo i jedem, kao da su mlitava domaca rezanca zapravo, laso od zeljeza kojim bi me mogli uhvatiti i svezati za jedno mesto.

Sarajevo, ljubavi moja

Poslednji put sam u Sarajevu bio sa Kustom, Dzimom Dzarmusem i Dzonijem Depom. Obratli smo jagnje na raznju ispred kafane "Setaliste". Kusta je svojim americkim prijateljima po svaku cenu hteo da docara bar deo egzoticnih prica koje im je u maniru vernog nostalgicara pricao o svom zavicaju. Njegovi gosti su bili totalno zbunjeni. Kurtini cevapi, Hadzibajricevi mezetluci, saracke radnje i zlatare na Bas-carsiji.

A u one dve sobe na Obali, sto je kao FDU, gde je Kusta zapoceo profesorsku karijeru, Dep je ulazio kao u velicanstveni muzej.

Ja sam rodjen u Sarajevu i ne mogu biti nista drugo, nego Sarajlija. Ali vec od '85. godine ne zivim tamo. Pamtim dugo i savrseno dobro znam da je Beograd od mene napravio zvezdu.

Kao nad svakom finom bosanskom porodicom i nad mojom se jednog dana postavila dilema: sta kupiti malom? Gitaru ili harmoniku?! Kako to vec obicno biva, presudila je slucajnost. Rodjak mog oca, Bosko Krunic, vlasnik prodavnice muzickih instrumenata "Lira" na Bascarsiji, prvi sarajevski privatnik, doneo mi je na poklon gitaru koja mi je ostala u Sarajevu, otprilike kao ratni zarobljenik.

Da mi je kojim slucajem poklonio harmoniku, ko zna sta bih danas radio. Ali, bilo kako bilo, uz gitaru sam dobio i ucitelja, vojnog muzicara iz Zadra, koji je svirao u Domu milicije, a mene privatno poducavao notama i svirci. Cim sam pohvatao prve akorde, poceo sam da sa Radio Luksemburga skidam svetske hitove, a nesto sam i sam komponovao, te menjao sa rajom i potajno se radovao sto me majka vise nece svake godine voditi da recitujem "Stojanku majku Knezpoljku" u Domu kulture.

Imao je suplje dzepove iz kojih je na sve strane curelo

Pitas me kako danas gledam na opstu euforiju, ludilo i histeriju koja je oko mene vlaala kad sam bio najpopularniji. Na svu moju srecu - isto kao onda. Sve je to deo posla. Sta je trebalo: da poludim zbog mog posla. U dugoj pevackoj karijeri se svasta izdesava i najbolje je kad se sve zaboravi osim pesma. Svakome prija kad sazna da je miljenik zena i devojaka, da spavaju sa tvojim posterom na zidu, ali usput ne moras bas otkrivati Ameriku, pa zakljuciti s kim one, zapravo, spavaju.

Respektujuci sebe, zapravo respektujes i druge. I samo u toj vezi opstajes i ostajes "poslednji i prvi..."

Znam dobro da se o meni govorilo da sam bio siroke ruke i supljih dzepova, iz kojih je na sve strane curelo. Da sam mozda u bivsoj Jugoslaviji najvise zaradio, ali i potrosio neuporedivo vise nego sto sam zaradio.

Da, iako sam magistar ekonomije, uopste ne umem da vodim racuna o novcu. Mnogi su mi se zato nudili za staraoca. Pricalo se da u mom prisustvu nikad niko nije izvadio novcanik, pa cak i da je bilo dovoljno sa mnom popiti pice ili rucati, da bi covek napravio kucu.

Ma bolje je i to, nego da sam ostao upamcen kao stipsa, koja, recimo, u Jahorini sa Lepom Brenom jede parizer u hotelskoj sobi, i da sam samo otimao za sebe.

I ne secam se da sam nekad bio narocito bogat, vec samo da sam stalno bio u nekim astronomskim dugovima iz kojih sam se vadio kako sam znao i umeo. Da bih se razduzio, snimao sam ploce i odlazio na turneje, punio stadione.

Nisam se verovatno obogatio i obezbedio za citav zivot zato sto se nikad nisam bojao siromastva. Uvek sam racunao da cu u svakoj situaciji umeti da se snadjem.

Najsrecniji sam bio sve ove godine kad prakticno nista nisam radio i kad sam vozio auto od hiljadu maraka, kao i svi ostali.

Ljudi prosto obozavaju raspikuce i gade se onih koji su zgratali basnoslovna bogatstva, dok je posteni svet propadao. Ja sam zato ostao covek iz naroda.

Ali, mora da sam strasno osiromasio, cim sam opet krenuo da nesto radim. Uostalom, i ovih devet albuma snimio sam kad sam se nasao u grdnim nevoljama. Za sve ove godine sto pevam, to je mozda isuvise malo, ali ostale su neke pesme koje se pamte i koje cak ja vise i ne moram da pevam, posto ih i onako svuda i na svakom mestu svi pevaju.

Moje pesme su odavno postale narodne

Vec nekoliko Novih godina ocekuje se neprestano ta moja nova ploca. A kad se nesto toliko ceka, obavezan sam da to stvarno bude nesto posebno. Prvo, ja sam se malo olenjio. Onda je Goran Bregovic bio prezauzet svojim samostalnim projektima, filmovima, koncertima po svetu.

Ne stvaraju se dobre pesme tek tako, svaki dan. One se prosto dese, kao poklon s neba.

Moj novi album "Kad bi moja bila" ima sigurno balkanski smek, iako zvuci svetski sa obiljem etno primesa, sevdalinki, balada. Ima jedan sjajan tango "Tabakera" iz Kustinog "Andergraunda", ima cak i nekih arapskih i madjarskih motiva. A Kemis svira harmoniku!?

Od slave nikad nisam ziveo, pa pogotovu od stare slave. Cesto u novinama procitam sta mi se sve u zivotu desavalo kao da se radi o nekom drugom, meni potpuno nepoznatom. Toliko sam stvari pozaboravljao.

Kad se nadjem u nekom drustvu, cak me moraju podsecati i na reci nekih mojih pesama, koje odavno vise nisu moje, nego narodne. A ja nikad nista nisam uzimao od naroda. Samo sam nemilice svima davao. Ne samo pare, nego i dobro raspolozenje.

Iako me odavno nigde nema, nikako da me zaborave. Pre neki dan sam od neke zene iz Valjeva dobio dirljivo pismo u kome je do u detalje opisala lude noci koje je sa mnom provela, iako je nikad nisam video. Ali, njeno pismo je bilo toliko lepo, da je prava steta sto se stvarno nismo upoznali.

Kao tipican Bosanac imao sam neki svoj narociti ukus. Cinjenica je da sam uvek vise voleo punije od mrsavih, nepoznate od poznatih. Bilo je i toliko zena kojima sam upravo ja prvi rekao da su lepe i seksi. Posto mi se brzo smucila i moja slava, zazirao sam od slavnih zena koje su po pravilu zelele da se u meni u prolazu oglednu, otprilike kao u ogledalu.

Volim zene iz naroda

Volim zensku lepotu, ali nisam nikakav perfekcionista, ni proterani cistunac po tom pitanju. Moj narociti ukus nikad nije iritirao druge muskarce i verovatno zato su sa mnom voleli da se druze, jer im nikad nisam zalazio u strogo omedjeni zabran.

Meni su najcesce bile dobre spremacice, kasirke, stjuardese, uciteljice...

Na primer, Brega je u svakom slucaju imao popularnije i estetski mozda lepse i mladje devojke. Iste one koje sam ja obicno izbegavao.

U onom cuvenom filmu "Mi nismo andjeli" ima jedna scena kad neko ulazi u skolski WC, u kome se nalazi 50 devojaka na okupu, i kaze: "Gde ste, picke, dos'o Zdravko Colic!?" Ja sam to bio i zaboravio, ali pre neki dan sam otisao u pola sest ujutru po burek i spopali su me neki klinci. Trazili su da im tu u pekari, na papiru masnom od bureka napisem upravo to: "Gde ste, picke, dos'o Zdravko Colic!?"

Bilo je toliko blesavo, da sam pristao.

Volim da ljudima pricinjavam male radosti. I onako je toliko nesrece svuda oko nas.

Gotovo da nema te zene kojoj se nisam zaklinjao da je upravo njoj posvecena pesma "Ona spava" ili "Ti si mi u krvi". Bez obzira kako se ona zove, ona sa razumevanjem prihvata sto sam morao da joj promenim ime - da nas ne otkriju. Nijedna prava zena nikad muskarca ne opterecuje obavezama i ne gusi. To su dame, a ne one koje se lepo obuku, namirisu parfemima koji su u modi i ambiciozno se trpaju u svako drustvo, samo da bi bile vidjene.

Poljubila me je i stropostala se u nesvest

Zato mnogo bolje pamtim neke intimne, privatne situacije, nego onu ludnicu sa turneja "Putujuceg zemljotresa", kad su me opsedale horde zena koje su se kao kamikaze u hotelima probijale pored recepcije, kroz toalete, izmedju obezbedjenja, pentrale su se po stepenistima, posto su liftovi zbog njih bili blokirani. Sve to, da bi mi bez ikakve najave provalile u sobu i toboze trazile samo autogram.

U Pristini sam jedanput stajao na ulici sa Davorinom Popovicem. Jedna devojka nas je gledala, Pimpek je mislio da gleda njega, pa je poceo da se nesto namesta i osmehuje. Medjutim, ona se zaletela, poljubila me u obraz i stropostala se na asfalt, ponavljajuci: "Poljubila sam Zdravka Colica!"

Imao sam stalno neki svoj usud. Od svih plavih Lokica izabrao sam Jacu, jedinu koja je imala smedju kosu. Izmedju Mis Jugoslavije Bernarde Marovt i njene pratilje Elizabete izabrao sam Elizabetu sa Rijeke. A to su bile zene s kojima sam ostao najduze.

Cim su se pojavile prve kartice, jos u Zagrebu uredno sam sebi uzeo Diner's i to je bilo super. Nemas lovu, a mozes da kupis sta god hoces. Na Diner'sovoj listi sam po troskovima bio treci. Mrtva trka izmedju mene i dva najpoznatija zagrebacka privatnika: jedan je bio stolar, drugi keramicar. I dok su oni svojim karticama kupovalo repromaterijal, moj "materijal" su bili racuni u "Interkontinentalu", restoranima i diskotekama, krstarenja i gluvarenja.

Tuca sa menadzerom pred izlazak na binu

Nisam bio fasista po pitanju zenske lepote, ali kako svako ima svoj fetis, znao sam da se pocastim sa dvadesetak pari prvoklasnih italijanskih cipela za sve prilike, iako sam dobro znao da vecinu necu ni obuti. Vecinu odela nisam stigao ni na televiziji da pokazem.

Moj prvi pravi menadzer, Grada Veljkovic, bivsi dzeparos, nije bio narocito sofisticiran tip. Kad god bi ga neko u kafani zbog necega prozvao, Gradina prva recenica bi glasila: "Ostavi me na miru. Znas li ti da ja radim sa svi sami popularci u Jugoslaviji, bre..." Najvece treske bi nastojale kad bi se Grada, onako ruznjikav i neotesan, zaljubio. U jeku najvecih priprema za moju turneju po Jugi, Grada se zaljubio u Biljanu Petrovic simpaticnu i tada anonimnu pevacicu, koju je Graa ocas proglasio kantriautorkom i obecao joj, ne pitajuci nikog, nastup na svakom mom koncertu.

Ne bih ja bas imao srca da Gradu uskratim za to zadovoljstvo, da on mene nije skratio za nekoliko miliona starih dinara, sto je tada za svakoga, pa i za mene, bila ogromna lova. I, tako, ja pred nastup u Subotici u svojoj garderobi uhvatim Gradu kako slaze lovu po nekakvim kesama, a on, zapanjen sto me vidi, pocne histericno da skace po podu i da cepa stoseve novcanica: kao nervozan i smrtno uvredjen. E, tu se ja stvarno iznerviram i dobro izmarisem Gradu i onako ga okrvavljenog izbacim iz garderobe. Dodje tu i milicija, mene vec odvukli na binu... Sacekaju pravu prvu pauzu i pitaju me: "Jel' da ga hapsimo?" Ma jok, kazem, sredicu ja to s njim. I tu oni, samo onako vaspitno, izbace Gradu napolje, da cupka na hladnoci. Zajedno sa onima koji nisu mogli da udju i njima objasnjava kako je on moj menadzer. Naravno, ljudi su mislili da je u pitanju neki besprizorni lokalni ludak i nisu se uopste obazirali na njega. U toku noci, unakazenom Gradi je Pimpek stalozeno objasnio kako sam ga ja, zapravo, spasao sigurne visemescne robije. I negde oko podneva, kad sam se probudio, vidim Gradu kako sedi na podu pored mog kreveta, gleda me pogledom punim zahvalnosti. Nije to bilo sve, jos me je izgrlio i izljubio u znak zahvalnosti sto sam mu bukvalno spasao zivot, jer je dobro znao da je cepanje para strogo kaznjivo.

No, to nije bio razlog da se vec pri povratku za Beograd Grada ne nadje na sred praznog druma, jer smo se Pimpek i ja, satro silno uvredjeni zbog Gradine neosnovane optuzbe da smo svi u stvari hteli da bludnicimo sa njegovom izabranicom. Posle visesatnog stopiranja tek se jedan kamiondzija smilovao i jadnog Gradu povezao do Beograda...

U postelji svetskih zvezda

Evo, sada cu da ti ispricam jedan moj ljubavni slucaj, vrlo ilustrativan po pitanju mog odnosa prema poznatim zenama. Jednom me je, tu u Beogradu, na sanku Centra "Sava" iz cista mira za dupe dohvatila tada najveca pop-zvezda Skandinavije, cuvena pevacica Karola. Ni ABBE nikada nisu bile vece zvezde od nje. I dobro, provedemo mi tu noc zajedno, tu bi sta je moralo biti, i nekoliko meseci kasnije nadjemo se mi na njenom terenu. Moj tamosnji prijatelj Hido Saracevic i njegova supruga, vec su bili u blagoj nesvestici, sto Karola sedi s nama i vecera. To je njima jako znacilo i osecali su se pocasceni. Ali, tu se pojavljuje takva carobna konobarica plavooka, plavokosa prelepa Svedjanka, da sam se odmah zaboravio i gde sedim i s kim sedim i zasto sedim. Hido me je nogama sutirao ispod stola, njegova zena je kolutala ocima, kao opominje me na pristojnost, sve dok se Karola nije nacisto izbezumila. A ja sam samo kontao kako da se docepam telefona te zamamne konobarice. Na zalost, nisam uspeo.

Severnjace su vrlo proracunate i nekako hladne. Fridu iz grupe "ABBA" upoznao sam na Pesmi Evrovizije, gde bi drugo. Posle je usledio poziv na vikend. Delovalo jeobecavajuce, ali sam se ja nakon cele te trodnevne idile osetio upotrebljenim poput instant-supe. Skuvas za pet minuta, pojedes vruce i to je to. A sve je bilo tu: i brvnara i kamin i svece i cvece, kockaste zavesice i stolnjaci, pecena riba u foliji sa bademima, i etericna ulja... Ali, ona prava, jedinstvena, ludacka strast, koja se desi izmedju muskarca i zene, je izostala. Nije bilo spontanosti, pa je sve izgledalo kao kad zakazes vezbanje udvoje u teretani.

Iako sam negde procitao da sam bio ozenjen sa najcuvenijim domacim i inostranim lepoticama, najlepsa zena koju sam u zivotu video bila je jedna sa svim anonimna Cokolada na Kanarskim ostrvima. Sedela je sa muzem za sankom na obali, bas pored mene i mog drustva. Nista savrsenije, sokantnije i frapantnije nije se nikad pojavila pred mojim ocima. Ali, ja sam nepopravljivo patrijahalan i obicno se uzdrzavam da diram tudje zene.

Tako da su zaista smesne price da sve lepe zene koje mi se nadju u vidokrugu zacas postaju moje. Zbog silne gungule koja me je svuda pratila, cak i moji menadzeri su mislili da sam prosto nezasit. Famozni Velibor Dzarovski je dobro znao moje sklonosti prema temperamentnim i strasnim Makedonkama, koje su oduvek bile moja neskrivena slabost. Desilo se jedanput da smo Marija iz Kumanova i ja to morali da obavimo na jednoj benzinskoj pumpi, jer nas je iznenada obuzela neutoljiva strast. Dzaro je pobesneo da ne zakasnimo na koncert i u ostavu u kojoj smo se topili od zadovoljstva prvo kroz prozor ubacio neki cunak koji je nasao slucajno na djubristu. A kad nije mogao da nas razdvoji, otvorio je ljutito vrata i na nas pustio vucijaka.

 
  Fan Klub Zdravka Colica  
  Početna | O klubu | Članovi | Lična karta | Biografija | Diskografija | Novosti | Intervjui | Izjave | Forum | Fotografije
Upoznavanje | Utisci | Download | Stavite poruku | Chat | Kontakt
 
  Web design by EuropeDesign d.o.o.